Устанци и ратови за ослобођење
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 457
Директива Врховне Команде од 20. X 1912. за марш Прве Армије (у којој су сви војни обвезници пожаревачког краја) који је требало отпочети 21. октобра 1912. године, гласила је овако: „По добивеним вестима главнина турске војске, коју ћемо имати пред собом, концентрише се у околини Скопља, Овчег Поља и Велеса. Њена предња оделења на тој страни држе: Егри Паланку, Страцин и Рујан. Наређујем: да Прва Армија наступа у 6 часова ујутру правцем за Куманово, на линију Табановац – Четирци – Нагоричане, и тамо се задржи и чека даље наређење. По доласку упутити извиднице на линију Страцин – Кратово – Овче Поље – Скопље.” Дунавска дивизија, држећи се правца који су им били намењени армијском заповешћу, храбри борци пожаревачког округа I позива, иду у бој у првој, а борци II позива, храбри синови Млаве и Хомоља, у другој борбеној линији. Овај поредак био је условљен уским простором између Карадака и Козјака, којом је армија морала проћи.
Опширније: Наступање Дунавске дивизије ка Куманову и долазак Пожаревљана пред Куманово и бој
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 495
Војни обвезници села Витовнице имали су ратни распоред у јединицама Дунавске дивизије у 9. пешадијском пуку I и II позива, 8. пешадијском пуку I и II позива и у 4 прекобројном пуку I и II позива Дунавске дивизије. Витовничани су се међу првима јавили у своју команду, за што су и похваљени.
Врховна команда Српске војске за рат са Турцима 1912. године имала је наредбу, како да се наоружају сви мобилисани војници, па тако су и Витовничани по прописима примили комплетну нову опрему и наоружање: ВОЈНИЦИ ПРВОГ ПОЗИВА, 21–30 година старости, комплетно нову опрему и наоружање.
ВОЈНИЦИ ДРУГОГ ПОЗИВА, – 31–37 година старости, пушке, муницију, шињеле и шајкаче.
ВОЈНИЦИ ТРЕЋЕГ ПОЗИВА, 38–44 године старости и ВОЈНИЦИ ПОСЛЕДЊЕ ОДБРАНЕ година старости, 18–20 и 45– 50 година старости, само пушке и муницију.
Одзив војника села Витовнице је био изнад свих очекивања.
Долазили су резервисти старији од 50 година, који су позвани, па и стално неспособни.
Опширније: Витовничани у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912 – 1918. године.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 471
Бугари су вршили жесток напад на целом Солунском фронту на Дунавске дивизије не би ли је повратили на почетне положаје. Међутим, када је битачна криза на фронту Дунавске дивизије била на врхунцу и када је изгледало да ће непријатељ продрети у Островску котлину, пристигла је главнина Вардарске дивизије. Главни напад је био на линији Кајмакчалан – Старков Гроб против српске Треће армије распоређене лучно на јужним падинама Кајмакчалана са Дунавском дивизијом на линији Малка Ниџе – Горничево Веви. Пошто је командант Треће армије вратио 9. пешадијски пук из резерве, у коме су били скоро све војници нашега краја, Дунавска дивизија је прешла у противнапад и „дунавци” су заузели к. 1500. Дунавци су у снажном нападу разбили бугарске снаге, заробили 32 топа и 50 кара и тако у крвавим тродневним оштрим блиским борбама, уз садејство са храбрим „дринцима”, избили на врх Кајмакчалана, одакле су наши војници први пут упутили погледе ка „Србији”, ка својим милим и драгим, ка својим кућама, а то је коштало 907 мртвих, 3270 рањених и 730 несталих.
Пад Кајмакчалана био је најтежи губитак за бугарске снаге.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 508
На Видовдан 1914. године, у Сарајеву је убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд и жена му Софија. Над Европом су се надвили тамни облаци Првог светског рата. Аустро – Угарска је извршила анексију Босне и Херцеговине и правила планове за освајање Србије и Црне Горе. Српска влада је знала да ће Аустро – Угарска и Немачка напасти Србију, па је од 26. до 30. јуна 1914. године извршила мобилизацију целокупне српске војске. Поново су (као и пре две године) злокобно звонила звона, паљене прангије и на висовима око Витовнице ложене велике ватре, да би сви способни војници могли на време да се одазову мобилизацији.
За разлику од мобилизације у 1912. години, када су са мобилизацијских места враћени обавезници трећег позива и „претекли” обавезници другог позива, сада су мобилисани сви за оружје способни, војни обавезници сва три позива и последње одбране, око 400 000 војника. Витовница је остала без радне снаге, без најбоље радне стоке за обраду земље. Прва велика битка између српске и Аустро – Угарске војске, у којој су Витовничани учествовали, одиграла се половином августа 1914. године на планини Церу – у историји позната као Церска битка.
У долини Јадра српска Трећа армија (Штаб у Завлаци), у којој су били сви војници из Млаве и Хомоља и даље је водила успешне борбе на положајима код Јаребица и одбијала све нападе 13 корпуса.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 1247
“Драги моји Срби,
догодило се оно чему се никад нисам надао. Бугари, наша браћа по крви и вери, наши савезници, заратише на нас без објаве рата. Пролише крв своје браће својих савезника и нечовечно побише наше рањенике.
Расекоше мачем савезни уговор и уништише пријатељство и братство. И ево већ осам дана како се на Овчем Пољу, по Македонији и на старим границама наше отаџбине бије љута битка и лије братска крв. Згрануше се јуначка срца задрхташе сени палих Срба на Једрену!
Бугари заборавише српску и братску помоћ, заборавише проливену крв и пале јунаке на пољима Тракијским! Пружише Словенству и културном свету одвратни пример неблагодарности и грамжљивости. Небратски поступак бугарских нападача мене је дубоко потресао. Он је повредио моја искрена словенска осећања. Одговорност за овај злочин према Словенству и човечанству нека поднесе онај, који га је извршио. И зашто све то? За то, што неће да се братски, мирним путем, расправи спор о деоби! За то да нам отму неше тековине, нашу дедовину, земљу Немањићску, које залисте свежом крвљу и ослободисте и повратисте Српству. Сени наших палих витешких бораца у овом славном рату, позивају вас, Србе, и заклињу да их осветите. Од те напасти бранимо се заједнички ми и наши верни и јуначки савезници Грци; с нама бране српске земље наша храбра и витешка браћа, Црногорски Соколови. „Животни интереси Отаџбине нагнали су Мене, и ако тешка срца, да позовем Моју храбру војску, да се пожртвовањем и јунаштвом покаже достојна хероја славних победа на Куманову, Прилипу, Битољу и Једрену. Нека Мојим драгим војницима Бог и срећа јуначка у помоћ буду у овом жалосном, али нама наметнутом рату.”
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 494
Српско–турске ратове за ослобо-ђење јужних крајева Србије је, као командант, предводио кнез Милан Обреновић, касније краљ Србије.
Успешно ратовање српске војске и устаника, донело је ослобађање многих градова и вароши у Србији. Ослобођени су велики градови: Ниш, Пирот, Лесковац и Врање. Кнез Милан је често и лично ишао са устаницима кроз Србију.
Такав војнички став је охрабривао устанике и они су храбро крчили пут ка слободи, остављајући своје животе расуте на бојиштима широм Србије.
Као војни обвезници, који су по прописима тадашње војске мобилисани из Витовнице на дан 20. јуна 1876. године, њих 26 су узели учешћа у борбама.
Били су у Пожаревачкој и Рамској бригади. По подацима и архивској грађи, многo од ових војника за навек је оставило своје племените животе ван своје Витовнице, широм отаџбине Србије.
Из претходног текста се види списак имена учесника и жртава тих ратова. Све то уводи Србију у нове борбе и ратовања већ у наредном XX веку, у Српско – бугарски рат 1913. године, а пре тога у Први Балкански и Други Балкански рат са Турцима 1912. године.
Опустошена ратовањем, Србија се борила за своју слободу и опстанак на Балкану, на раскршћу свих ветрова рата, који дувају по Србији.
Извештаји о поменутим Балканским и турским ратовањима Србије следе у даљим прилозима.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 508
Још у априлу 1876. године, у Београду је образован Ратни савет. Одређена је нова формација војске. Усвојен је овакав ратни план:
Главне снаге концентрисати код Алексинца, ради предузимања офанзиве ка Нишу, а помоћне снаге држати у дефанзиви на Дрини, код Зајечара и на правцима: Јавор - Сјеница и Рашка – Нови Пазар, с тим да се делом тих снага предузму локални напади код Сјенице, Новог Пазара и Видина.
Моравска војска (у којој су били и Витовничани) са 68.000 бораца била је прикупљена код Алексинца и Делиграда, са задатком да ослободи Ниш и продужи офанзиву ка Пироту, Белој Паланци и Софији. По завршетку концентрације и страте-гијског развоја војске, српски кнез Милан Обреновић 18/30 јуна 1876. године, са историјског Делиграда објавио рат Турској. Два дана доцније и црногорски књаз Никола Петровић је на Цетињу објавио своју ратну прокламацију да и Црна Гора ступа у рат против Турске. Двадесетог јуна (2. јула) српска војска отпочела је операције против Турске, продирући према југу и истоку и западу, прелазећи српско – турску границу. Почетак напада према Нишу и Топлици огласио је српски топ, који је испалио гранату из села Суповца, близу Алексинца. Започео је рат.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 494
Село Витовница:
1. Јанко С. Траиловић – солдат
2. Јован Н. Стефановић
3. Стеван Ј. Јаковљевић
4. Никола М. Пауновић – солдат
5. Јанко Н. Микуљ
6. Петар Л. Илијић – солдат
7. Ђорђе Ј. Ђорђевић
8. Симеон П. Тодоровић
9. Симеон Ј. Радивојевић
10. Петар С. Јовановић
11. Јанко Р. Пауновић
12. Павле Ј. Илијић
13. Живојин П. Илијић – солдат
14. Јанко П. Дамњановић
15. Труја П. Стојановић
16. Мијајло Т. Симеоновић
17. Никола Ј. Павловић
18. Панта Р. Дулкан – солдат
19. Паун И. Илијић
20. Јован Т. Јаношевић - солдат
21. Јанко Ст. Стефановић
Грађа за историју рата са Бугарима 1885 – К
– 1264/37 Ис. Ин. – См. К 53/3
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 454
пожаревачка и рамска бригада:
1. Стојан П. Пауновић
2. Јанко С. Микуљ
3. Миљко С. Микуљ
4. Степан Д. Јаношевић
5. Јеремија Ј. Илијић
6. Јован Р. Дулкан
7. Петар Ј. Корин
8. Иван М. Павловић – солдат
9. Марко Ј. Павловић
10. Илија Т. Симеоновић
11. Петар С. Симеоновић
12. Јанко Јов. Павловић
13. Павле П. Паркаћ – солдат
14. Јован П. Стојановић
15. Петар Ј. Пауновић
16. Радул Ђ. Додолан
17. Јован Р. Пауновић
18. Никола М. Парка - солдат
19. Страин Ј. Павловић
20. Алекса П. Илијић
21. Богдан П. Тодоровић
22. Лазар Ђ. Пауновић – солдат
23. Петар Ј. Марковић
24. Никола М. Белореп
25. Тодор Илијић – солдат
26. Петар С. Траиловић – солдат
Ослобођени војне обавезе:
1. Јован Пауновић
2. Здравко Микуљ
3. Страин Пауновић
4. Паун Д. Јаношевић
5. Панта Ј. Илијић
6. Јован Ј. Корин
7. Ђурђе Ј. Павловић
8. Димитрије П. Паркаћ
9. Голуб Т. Јовановић
10. Петар М. Белореп
11. Бранко С. Траиловић
Мобилизација српске војске за рат са Бугарима 1885. године.
Завршена 28. септембра 1885. године за борачке јединице 30. септембра 1885. године за неборачке јединице.
Место концентрације (мобилизације) Велико Градиште.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 467
Општина Витовничка - Срез Млавски
1. Радивоје Ј. Ђорђевић
2. Журж Пауновић
3. Паун Д. Јаношевић
4. Мијајло Ј. Илијић
5. Стеван Павловић
6. Сава Грујућ
7. Петар Н. Николић
8. Андреја Николић
9. Лепот Јанковић
10. Јордак Ј. Аврамовић
11. Паун В. Дамњановић
12. Јован В. Дамњановић
13. Паун Петровић
14. Новак Јанковић
15. Јован Новаковић
16. Јован Пауновић
17. Илија Ј. Дамјановић
18. Мартин Парка
19. Јован Ј. Павловић
20. Симеон Јовановић
21. Димитрије П. Илијић
22. Јован П. Тодоровић
23. Босиок Н. Арсенијевић
24. Јован Л. Ђорђевић
25. Лала Илијић
26. Марко Ј. Белореп
27. Димитрије М. Радуљ
28. Јон С. Страин
29. Петар Николић
30. Јован П. Белорет
31. Јован С. Јаковљевић
32. Павле Ј. Јаковљевић
Година старости 20 – 25 = 32.
Војни обавезници:
1. Аврам Тодоровић
2. Јован Павловић
3. Јован Пауновић
4. Јован А. Пауновић
5. Голуб П. Новаковић
6. Павле Микуљ
7. Илија Павловић
8. Паун Стефановић
9. Јанко Петровић
10. Јанко Корња
11. Јанко Н. Пауновић
12. Босиок Матејић
Година старости 25 – 30 = 12
1. Јован Павловић
2. Петар Ф. Јовановић
3. Јован Стефановић
4. Страин Траиловић
5. Нуцу Стефановић
6. Мијајло Пауновић
7. Јован Марковић
8. Ђорђе Пауновић
9. Јован Радивојевић
10. Радивоје Пауновић
11. Јован Павловић
Година старости 30 – 35 = 11
1. Мартин Павловић
2. Јован С. Павловић
3. Паун Илијић
4. Будимир Благојевић
5. Јован Ђ. Додолан
6. Паун Дамњановић
7. Паун Тодоровић
8. Адам Доделан
9. Никола Микуљ
10. Драгомир Микуљ
11. Петар Стојановић
Година старости 35 – 40 = 11
1. Страин Стефановић
2. Босиок Паркаћ
3. Јован Доделан
4. Јанко Илијић
5. Траја Јовановић
6. Јеремија Илијић
7. Јанко Павловић
8. Јован Тодоровић
9. Паун М. Илијић
Година старости 40 – 45 = 9
1. Јанко Додолан
2. Никола Јанковић
3. Рајко Дулкан
4. Јанош Корин
5. Симеон Микуљ
6. Петар Пауновић
7. Јован Ђорђевић
8. Мијајло Аврамовић
9. Паун Новаковић
10. Симеон Страин
11. Паун Белорет
12. Паун Јовановић
13. Јован Грујић
14. Траило Јаношевић
15. Јован Аврамовић
16. Василије Дамјановић
17. Новак Пауновић
18. Паун Милин
Година старости 45 – 50 = 18
Укупно срез Млавски 1.726 – 1.263 – 986
– 760 – 662 – 685 - = 6.082.
Коњички кап. I кл. Стојко Павловић
Пеш. кап. II кл. Антоније Павловић
Пеш. пор. Петроније Тешић
Н. А. Ф. Ф. К. М. – 2
Дс 2 – АЦ, Дс, 1862 – 399 – 472.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 443
Село Витовница – пешаци – 15, коњаника
пушака 10.
1. Јован Јаковљевић – пешак, има пушку
2. Страин Јаковљевић – пешак, има пушку
3. Петар Павловић – пешак, нема пушку
4. Јован Белореп – пешак, има пушку
5. Марко Арсенијевић – пешак, има пушку
6. Лазар Ђорђевић – пешак, има пушку
7. Јанко Дамјановић – пешак, има пушку
8. Новак Пауновић – пешак, има пушку
9. Јован Аврамовић – пешак, има пушку
10. Василија Дамњановић – пешак, има
пушку
11. Петар Паркаћ – пешак, има пушку
12. Јован Илић – пешак, нема пушку
13. Симеон Микуљевић – пешак, нема
пушку
14. Димитрије Јаношевић – пешак, нема
пушку
15. Стеван Николић – пешак, нема пушку,
повереник
Село Витовница пописаних пешака – 15;
пописаних пушака – 10; пописаних коњаника
– нема. АС – ЗМП – 2528
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 479
Начелник округа пожаревачког извештавајући министра унутрашњих дела за срез Хомољски прећутао је о броју учесника I и II устанка за срез Хомољски, јер уопште није ни ишао тамо.
( Да СРС – МУД – ПФ – VI – 1877)
Витовница
1. Марко Арсенијевић 1781 – умро 1869,
био и у I и у II устанку
2. Арсеније Степанов – сакат из Устанка
1733 – умро 1842. I и II
3. Стеван Николић 1793 – 1874 само II
Устанку
4. Јанко Дамњановић 1792 – 1883. само у
II Устанку
5. Ђорђе Додолан 1795 – 1887, само у II
Устанку
6. Петар Паркаћ 1795 – 1885, само у II
Устанку
7. Раду Додолан 1780 – 1856, само у II
Устанку
На основу нађених докумената из доба 1806 – 1876. године за Хомољски срез, Историјски Институт у Београду, Одељење за грађу о устанцима и бунама од 1806. до 1876. године начинио је списак свих учесника I и II устанка за Хомољски срез.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 472
По самој пропасти Првог устанка и времену које је настало, јер су се народ и многи виђенији људи Србије и млавског краја скривали по збеговима. Рађа се поново немирна одлука, да се поново диже буна и устанак. Милош Т. Обреновић, који је остао у земљи и који се лукаво подвукао Турцима, чека прави тренутак да поведе народ на још један Други српски устанак.
Милоша овај устанак затиче на месту команданта Рудничке Нахије. По угушивању у народу познате Хаџи – Проданове буне, Милош није смео да чека, јер се и њему претило. Он диже Други српски устанак на Цвети 1815. године, на збору у Такову, где га народ бира за свог вођу.
Млавска нахија тек се касније диже на устанак, јер је требало окупити оно мало способних и храбрих људи ради пружања достојног отпора завојевачу. У то време, у Пожаревцу је на престолу био мирни, разборити Тахир–ага.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 1358
Први српски устанак је подигнут као одговор српског народа на сечу српских кнезова 1804. године. Устанак је истовремено плануо у три српске нахије: Ваљевској, Пожаревачкој и Ћупријској. Карађорђе Петровић је послао писмену поруку Миленку Стојковићу, родом из Кличевца, Петру Теодоровићу Добрњцу из села Добрња, као и војводи Пауљу Матејићу, војводи из Доње Млаве, иначе родом из села Мелнице, коме је захвално потомство на крају XX века подигло у центру села велики споменик са његовом бистом, рад вајара Драгише Милошевића – Штаке.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 464
Српска војска и држава, после пораза у Маричкој бици и Косовском боју, губи сјај и снагу своје моћи. Падом под отоманску империју већег пространства Србије, редом су поробљавани остали простори српске земље. Каснијим падом у руке Турака и града Смедерева, 1459. године, Србија полако улази у вишевековно ропство. Међутим, с обзиром да су Срби били и остали слободољубив народ, самосвојсн и немирног духа, нико се није могао помирити са новонасталим ситуацијом и већ на самом почетку ропства појавиле су прве ослободилачке идеје.
Турска власт односила се према српској раји на суров и понижавајући начин. Срби су били присиљавани да дају велики данак за турску војску у којој су постојали одреди војника регрутовани од деце српског порекла. На тај тежак јарам нису пристајали ни тадашњи житељи села Вителнице – или Витаонице.
Опширније: Устанци и ослободилачки ратови Србије и село Витовница у њима
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 454
На просторима данашње Србије, као и на терену садашње Македоније, пре доласка Словена и Срба, живела су друга племена Илири, а на истоку све до Црног мора и Цариграда Трачани, док су на западу од Далмације и преко Јадранског мора живели Римљани. Наш народ, пре доласка на ове просторе, најпре се населио око планине Карпати, почетком VI века. Словенски народ је дуго остао на првобитним областима, све до најезде азијатског народа, Хуна. Тада се словенски народ доста расуо по племенима и почео се расељавати, са Карпата, преко долине Тисе на Дунав, у данашњу војвођанску равницу. И од тада Срби отпочињу своје војевање за опстанак и одбрану свог народа. У каснијим временима када се српски род осамосталио и заузео велике територије, поред река, у пределима богатим рудом и са доста дивљачи, њега су почели нападати суседни народи, најпре Бугари, а затим и Грци. Тако отпочиње борба за опстанак Србије и целог народа, која траје и до данашњих дана.