Општи део
Само подручје села са околином има веома разноврстан састав биљног света. Према казивању мештана, као и на основу литературе, могао би се направити следећи преглед:
Траве: Ливадарка, Јежевица, Лисичији реп, Власен, Ливадски љуљ, као и мешавина вештачких трава које све више заузимају површине пашњака и ливада. Луцеришта има мало.
Коровске биљке: пиревина, мухар, коприва, паламида, оструга, коњски босиљак, дивљи сирак, грахорица.
Лековито биље: кукурек, кантарион, глог, коприва, чичак, боквица, бурјан, босиљак, хајдучка трава, пелин, папрат, дивља купина и жалфија.
Село Витовница се налази на изузетно здравом терену и има у изобиљу здраве пијаће воде. Село има неколико јаких извора као што су: Василијин извор, Будимиров извор, Симеонов кладенац, Приод и Бања, Црни извор. Треба рећи да у подножју Великог Врања и Штубеја извире и река Витовница. Село има изграђен сеоски водовод, који напаја домаћинства у селу. Многи мештани имају сопствене бунаре, као и своја појила, где у летњим месецима поје стада оваца и говеда. У селу, код самог Дома Културе, постоји бунар, преуређен као чесма са здравом водом. Код манастира постоји, такође, извор са здравом пијаћом водом и народ, који долази на ходочашће у манастир, верује да је вода лековита за здравље људи. Зато верници и други путници намерници код те воде остављају прилоге у ситном металном новцу за своје здравље.
Витовница се катастарски граничи са следећим селима: Мелницом, Стамницом, Лесковцем и атари се са подручјем општине Кучево.
Од центра општине Петровца на Млави удаљена је 14, 5 километра. Село је повезано асфалтним путем, који је урађен осамдесетих година XX века. Овај пут од самог села се спаја са регионалним путем Петровац – Кучево. Престанком асфалтног пута, код скретања за манастир, на крају села, наставља се макадамскии путем, који води до познатог излетишта „Трест”, као и до рибњака „Драгојевић”, који је новијег датума. Село је подељено реком Витовницом, а с једне на другу обалу прелази се преко бетонског моста код манастира, као и још неколико, дрвене грађе, у функцији за пар кућа на десној обали реке. Остали путеви и спајања у селу су такође макадамски.
Насељавањем најстаријих фамилија настаје садашње насеље – село. Сами житељи су Срби, влашког порекла, а њихов језик је српски и влашки, који је временом изгубио доста од свог првобитног лексичког фонда, будући да не постоји писмо (азбука).
Мештани су православне вероисповести. Прво, у село долазе досељеници из Алмажа у Ердељу, затим из Тимочке Крајине, Црне Реке, Мораве. Предања говоре да су породице рудара „фишнежа” дошле из Алмажа, у Ердељу. Затим се у селу настанио и прадеда Матејић, а из села Стамнице. Прво на месту Велики Гршљан, где их задеси куга, па побегну на данашњи простор. Затим из села Црнајке дођу Будимировићи, па фамилија Марацоњи из суседне Влашке, као и фамилије Водоњи. Касније село населише и Стојкићани и Жутоњи из Рановца. После њих Дражилоњи, Бранкоњи, Аврамоњи, из Ресаве, а из Преке дођоше фамилије Бекерешће и Дулкањи.
Село Витовница, као једно од старих насеобина, имало је и своја настајања и сељења. По предању, које се сачувало до данашњих дана, село је најпре у турско време због зулума Турака, ишло у збегове по планинама. По престанку прогона, поново се насељавало и живело свој живот. Данас постоје трагови насеобине овог села на „Смрдану”, где се пре 250 година налазило насеље мештана Витовнице. У сведочењима из тог времена о самом сељењу, помиње се и предање о старим гробљима у атарима овог села. Више пута село је налазило уточиште по пећинама у оближњој клисури. Тада село није било на садашњој локацији, већ се ту населило у првој половини XVII века. Једно време становници села су се повукли и настанили повише самог манастира Витовнице, на оближње брдо, алии пошто тамо није било довољно воде без које је опстанак немогућ, опт су сишли у долину, на садашњи простор.
У самом селу Витовници, постоји мали број пољана и утрина. У центру села, преко пута Дома културе, а све до саме спомен чесме постоји мања пољана, која је општинска и на њој поједини мештани сада чувају своје овце и одмарају. У близини сеоског гробља на десној страни обале реке Витовнице постоји утрина где је смештено гробље. У њеној близини по ободима могу се видети стада оваца које мештани чувају. Мања утрина и пољана постоји и поред имања манастира Витовнице, код моста на реци, где се мештани одмарају.
Витовница је насеље збијеног типа. Куће су повезане мањим двориштима једно са другим, што је израженије, и у смислу насељености, на левој страни речице, него на другој обали, где такође има домова. Доскора, куће у селу биле су изграђене у старом моравском стилу, са обавезним тремом и луковима. Крајем XX века и почетком XXI, у селу се граде нове простране куће, са спратом и високим крововима, по узору на градске куће. На сву срећу, у селу и данас постоји сачуван велики број кућа с почетка XX века које сведоче о лепоти живљења у том времену на селу. Сам центар села се налази у горњем делу, подно висова, који окружују село. На самом престанку тесне клисуре настаје село, на левој и десној обали реке Витовнице. Окућнице су некада у овом селу биле ограђене кољем и плотом, а сада, у новије доба, тарабом и гвозденим и бетонским оградама. У селу је и капија од дасака. Земље за обраду поред кућа има врло мало и то у појединим деловима, на самом улазу у село, од пута Петровац-Кучево и у самој долини реке Витовнице, на десној њеној обали, а врло мало на левој обали.
Врло мало старих зиданих капија сачувало је карактеристике етноса села с почетка XX века.
Село Витовница се налази на удаљености од 14,5 километра источно од седишта општине Петровац на Млави. Смештена је на левој обали реке Витовнице, у подножју висова Великог Врања, скривено висовима Хомољских планина. Дуж целог села пролази локални пут за Петровац, а сама река Витовница село дели, тако да на десној обали остају сеоско гробље и неколико кућа, као и остаци некадашњих воденица и ваљарица. Становништво Витовнице је српско, са влашким живљем. Село се први пут помиње 1467. године, у Браничевском тефтеру, као погранично место под турском влашћу.
Манастир Витовница!
Витовница је најпрепознатљивија по овом манастиру.
Поглед са виса у Витовници на хомољске планине!
Thank you to all volunteers who have contributed!
Кањон реке Витовнице изнад манастира!
Река Витовница је у рангу вода I реда.