Насељавањем најстаријих фамилија настаје садашње насеље – село. Сами житељи су Срби, влашког порекла, а њихов језик је српски и влашки, који је временом изгубио доста од свог првобитног лексичког фонда, будући да не постоји писмо (азбука).
Мештани су православне вероисповести. Прво, у село долазе досељеници из Алмажа у Ердељу, затим из Тимочке Крајине, Црне Реке, Мораве. Предања говоре да су породице рудара „фишнежа” дошле из Алмажа, у Ердељу. Затим се у селу настанио и прадеда Матејић, а из села Стамнице. Прво на месту Велики Гршљан, где их задеси куга, па побегну на данашњи простор. Затим из села Црнајке дођу Будимировићи, па фамилија Марацоњи из суседне Влашке, као и фамилије Водоњи. Касније село населише и Стојкићани и Жутоњи из Рановца. После њих Дражилоњи, Бранкоњи, Аврамоњи, из Ресаве, а из Преке дођоше фамилије Бекерешће и Дулкањи.
Најпосле, у време устанка под Турцима, село населише и фамилије које избегоше са разних страна због турског зулума: из Црне Реке Краћуновићи, Рашкоњи, Драгојеште и Бугароњи; из Крајине Дамјањи, Стојићани, Траилоњи, Негоњи, Новакоњи и Паунешће; из Шумадије дођоше Делићи; из Нереснице Бузеји. Породица Степановић, која је тада имала 6 кућа, побегла је у брдо изнад манастира и ту су служили манастиру. Штрбуловићи су родом из Крајине, Арсенијевићи из Мораве. Васиљоњи, Јакобањи, Карбашани, Шћефани, Додољани, Паркоњи, Благојањи, Дамјањи, сви су на ове просторе дошли из Крајине. Све ове фамилије су православне вероисповести, а служе се влашким језиком.