Археологија
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Археолошка налазишта
- Погодака: 388
Изворишни део реке Витовнице чине врхови Хомољских планина Велики и Мали Врањ. Ови врхови, надморске висине 884 и 850 м, спојени благим седлом нижим за око 200 м, доминирају Хомољем на југу и питомом облашћу Млаве на северу. Геолошки посматрано, реч је о контактној зони између кречњака и палеозојских шкриљаца, која је богата рудама бакра, злата и гвожђа.
Геостратегијски посматрано реч је о једној од главних тачака Хомоља.
Археолошким истраживањима утврђено је да су оба врха представљала јединствен археометалуршки комплекс који су подигли Келти током 2. и 1. века пре наше ере. На оба врха откривени су трагови бедема утврђења, рађених од великих камених блокова, у техници сухозида. На превоју између два врха регистровани су остаци неколико топионичарских пећи за топљење гвожђа. На јужним падинама Великог Врања видљив је већи број мањих камених хумки, које захтевају детаљније истраживање.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Археолошка налазишта
- Погодака: 392
Учитељ Никола Крстић је оставио писане трагове о археолошким налазишти-ма у општини Петровац на Млави.
У белешкама, које је објавио Народни музеј Пожаревац, у свом часопису „Виминацијум” број 11/2000, налазе се и записи о археолошким налазиштима у селу Витовница. Преносимо у целини, текст из „Виминацијума”, аутора Драгана Јацановића и Јасмине Живковић: “У атару села Витовнице, на десној обали истоимене реке, налази се испод једне стене манастир. По предању у време краља Милутина на овом месту радили су многи витлови и вигњеви који су топили гвожђе. Једном река набуја, однесе све витлове и подави топионичаре. Краљ Милутин на том месту подигне манастир Витовницу. Манастир је обновљен 1850. године, када је кнез Милош наредио да се стара црква поправи. Унутар светилишта са северне стране, налази се изнад прозора мермерна плоча са двојезичним старосрпским и јермен-ским натписом који гласи: „У име оца и сина и светога духа, ја Бладо, син Бабугов, поставих овај божији храм за сећање на Апостоле Јакова и Петра, године 6724 – 1218 после Христа, инидикта 6“. У припрати, са десне стране од улаза налази се мермерни амбон са рељефним венцем, чије се шаре због излизаности једва препознају. „Летиште” – „Ваља Маре” – „Велика Долина” налази се у атару села, 8 км источно од села уз реку, која носи име као и село. Једва 3 км узводно од „Летишта” налази се проширење речне долине, у ком се, поред реке, налазе узвишења – „хумке од камена и шодера”.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Археолошка налазишта
- Погодака: 382
Археолошко налазиште, које се помиње под именом „Летиште“ или Велика Долина, налази се у самом атару села Витовнице, на удаљености од око 8 км источно, уз саму реку, која носи име села.
На само 3 км од центра села Витовнице постоји археолошко насеље под именом „Хумке од камена и шодера“. Како археолози наводе, постоји 12 хумки и сматрају да се на том месту налазила топионица.
Налазиште под именом „Појана Кушењ“ уз Витовничку реку, на коме се налазе алатке и ексери од ливеног гвожђа, говоре да су рудари овде обрађивали и топили руду гвожђа за сопствене потребе. На локалитету „Ветерник“, у јазу воденице, нађена је златна наушница, израђена од златне жице. Ову наушницу је пронашао мештанин из села Витовнице, Димитрије Стевановић, који је узимао песак из воденичког јаза за сопствене потребе. Наушница је израђена у техници филиграна и гранулације и има велику карику пречника 5 сантиметара, а закопчава се на петљу. Чува се у Народном Музеју у Београду и једина је таквог облика у алату која потиче са простора Браничева. Потиче из средњег века, мада стручњаци сматрају да се њен настанак веже за XII век.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Археолошка налазишта
- Погодака: 371
Насеље Витовница, у својој богатој историји, још од настанка насеобина на самим просторима где се данас налази село, богато је археолошким налазима, о чему говоре сачувани трагови живота од давнина.
Као један од значајних писаних трагова свакако је мермерна плоча у унутрашњости манастира Витовнице, са северне стране изнад прозора, која садржи читав запис на двојезичном старосрпском и јерменском језику, који у преводу гласи: „У име оца и сина и светога духа, ја Владо, син Бабугов, поставих овај божји храм за сећање на Апостоле Јакова и Петра године 6724 – 1218. после Христа, индикта 6”.
У припрати цркве, са десне стране од улаза, постоји амвон, израђен у мермеру са рељефним венцем, слабије очуваности и распознавања цртежа, због излизаности.