Учитељ Никола Крстић је оставио писане трагове о археолошким налазишти-ма у општини Петровац на Млави.
У белешкама, које је објавио Народни музеј Пожаревац, у свом часопису „Виминацијум” број 11/2000, налазе се и записи о археолошким налазиштима у селу Витовница. Преносимо у целини, текст из „Виминацијума”, аутора Драгана Јацановића и Јасмине Живковић: “У атару села Витовнице, на десној обали истоимене реке, налази се испод једне стене манастир. По предању у време краља Милутина на овом месту радили су многи витлови и вигњеви који су топили гвожђе. Једном река набуја, однесе све витлове и подави топионичаре. Краљ Милутин на том месту подигне манастир Витовницу. Манастир је обновљен 1850. године, када је кнез Милош наредио да се стара црква поправи. Унутар светилишта са северне стране, налази се изнад прозора мермерна плоча са двојезичним старосрпским и јермен-ским натписом који гласи: „У име оца и сина и светога духа, ја Бладо, син Бабугов, поставих овај божији храм за сећање на Апостоле Јакова и Петра, године 6724 – 1218 после Христа, инидикта 6“. У припрати, са десне стране од улаза налази се мермерни амбон са рељефним венцем, чије се шаре због излизаности једва препознају. „Летиште” – „Ваља Маре” – „Велика Долина” налази се у атару села, 8 км источно од села уз реку, која носи име као и село. Једва 3 км узводно од „Летишта” налази се проширење речне долине, у ком се, поред реке, налазе узвишења – „хумке од камена и шодера”.
Нека узвишења су дугуљаста, а нека округла у облику прстена. Вероватно су то неке топионице. Укупно има 12 хумки у „Ваља Маре”, од тога су две прстенастог облика. „Појана Кушењ” је локација пре „Летишта”, уз Витовничку реку, где је нађена гомила кованих гвоздених ексера, разне величине, у зарђалом стању. Назив локације „Појана Кушењ” у преводу би значила „Пољана Кучевљана”. Ексери и алат говоре у прилог претпоставци да су кучајнски рудари и у овом крају вадили гвоздену руду и обрађивали гвожђе. Кучајна је одавде удаљена 15 – 20 км. Велике хумке на имању Глишоња, изнад „Летишта” иду у прилог претпоставци да се ради о средњевековној експлоатацији рудног блага овог краја, које је било познато као рудници Кучајне. Податак да су калуђери приликом копања рупа за сађење воћњака, наилазили на костуре, као и на један „узидан костур” у близини манастира Витовнице, указује да ово гробље може да буде манастирско и да су у њему сахрањивани калуђери. На месту „Ветерник”, у јазу воденице на Витовници, нађена је златна наушница, тешка 21 грам, која се састојала из три куглице израђене од златне жице. Нашао ју је Димитри-је Стевановић из Витовнице, узимајући песак из воденичког јаза за постављање пода у кући. Ова наушница доспела je у реку, могуће из неке хумке, коју је река пробила на „Летишту”.
Као остатак водовода на „Склопу”, непосредно уз манастир Витовницу, дижу са стене, које су планинску речицу стиснуле у прави кањон назван „Склоп”, преко којег је подигнут лук, како би вода са Црног Извора долазила у манастирску порту. И овај аквадукт приписује се Хаџи – Стевану, игуману манастира, који је са северне стране светилишта и сахрањен. Небригом су цеви водовода запуштене, тако да се данас и не зна где је била чесма Хаџи Стеванова. Једино је остао део аквадукта на „Склопу”. Цртеж овог аквадукта доноси Тителбах. „Склоп фаца”. Трагови зида потичу од аквадукта код манастира Витовнице, на десној обали реке Витовнице и иду једно 200 метара поред клисуре. На месту где трагови зида, од истока ка северу крећу, налазе се фрагменти веома грубе керамике, рађене на витлу. Зид се једва познаје. Местимично се траг губи, али се може, према постојећим елементима, реконструисати. Зид је веома оштећен и тешко се прати због густог, кржљавог растиња у овом крају. Фрагменти керамике носе каракте-ристичне орнаменте словенског порекла. Фактура керамике је веома груба. Керамика је рађена од грубе, непречишћене земље. Већином је црно – сиве боје. Има фрагмената бледоцрвене – жуте боје. Богољуб Васиљевић прича да је Милутин Дошљак на „Урлаји”, на ужој локацији „Појана ку Морминц” Пољана са гробовима, нашао комаде посуђа са угљевљем. Данило Драгомировић, секретар општинске канцеларије у Витовници, зна да на месту „Пјештера” има комада керамике. Ова пећина се налази на имашу Петра Арсенијевића из Витовнице. Драгомир Анђелковић је нашао у „Стануловцу” неке гвоздене алатке”. Текст је пренет у изворном писму као и у часопису „Виминацијум”. Истраживања господина Николе Крстића, учитеља су настала у периоду од 1950. до 1960. године.