Насеље Витовница, у својој богатој историји, још од настанка насеобина на самим просторима где се данас налази село, богато је археолошким налазима, о чему говоре сачувани трагови живота од давнина.
Као један од значајних писаних трагова свакако је мермерна плоча у унутрашњости манастира Витовнице, са северне стране изнад прозора, која садржи читав запис на двојезичном старосрпском и јерменском језику, који у преводу гласи: „У име оца и сина и светога духа, ја Владо, син Бабугов, поставих овај божји храм за сећање на Апостоле Јакова и Петра године 6724 – 1218. после Христа, индикта 6”.
У припрати цркве, са десне стране од улаза, постоји амвон, израђен у мермеру са рељефним венцем, слабије очуваности и распознавања цртежа, због излизаности.
Од покретног културног блага, које је некада манастир имао, између многих садржаја који су временом настали или се чувају у другим институцијама по свету, свакако је најпознатије Јеванђеље, настало 1557. године, које је лично украсио и оковао Вук Кондо, некада чувано у манастиру у Бешанову у Срему, а сада у ризници Музеја Српске Православне Цркве у Београду. Свакако да је ризницу Витовничког манастира красио и метални печат, настао на овом простору, а чуван у манастиру Крушедолу, у Срему. Културној баштини, везаној за мана-стир Витовницу, припадао је и аквадукт, који је грађен у стени над манастиром званој „Склоп” и служио је за напајање манастира водом, у другој половини XIX века, за доба игумана Хаџи Стевана.