Српско–турске ратове за ослобо-ђење јужних крајева Србије је, као командант, предводио кнез Милан Обреновић, касније краљ Србије.

Успешно ратовање српске војске и устаника, донело је ослобађање многих градова и вароши у Србији. Ослобођени су велики градови: Ниш, Пирот, Лесковац и Врање. Кнез Милан је често и лично ишао са устаницима кроз Србију.

Такав војнички став је охрабривао устанике и они су храбро крчили пут ка слободи, остављајући своје животе расуте на бојиштима широм Србије. 

Као војни обвезници, који су по прописима тадашње војске мобилисани из Витовнице на дан 20. јуна 1876. године, њих 26 су узели учешћа у борбама.

Били су у Пожаревачкој и Рамској бригади. По подацима и архивској грађи, многo од ових војника за навек је оставило своје племените животе ван своје Витовнице, широм отаџбине Србије. 

Из претходног текста се види списак имена учесника и жртава тих ратова. Све то уводи Србију у нове борбе и ратовања већ у наредном XX веку, у Српско – бугарски рат 1913. године, а пре тога у Први Балкански и Други Балкански рат са Турцима 1912. године.

Опустошена ратовањем, Србија се борила за своју слободу и опстанак на Балкану, на раскршћу свих ветрова рата, који дувају по Србији.

Извештаји о поменутим Балканским и турским ратовањима Србије следе у даљим прилозима.