Директива Врховне Команде од 20. X 1912. за марш Прве Армије (у којој су сви војни обвезници пожаревачког краја) који је требало отпочети 21. октобра 1912. године, гласила је овако: „По добивеним вестима главнина турске војске, коју ћемо имати пред собом, концентрише се у околини Скопља, Овчег Поља и Велеса. Њена предња оделења на тој страни држе: Егри Паланку, Страцин и Рујан. Наређујем: да Прва Армија наступа у 6 часова ујутру правцем за Куманово, на линију Табановац – Четирци – Нагоричане, и тамо се задржи и чека даље наређење. По доласку упутити извиднице на линију Страцин – Кратово – Овче Поље – Скопље.” Дунавска дивизија, држећи се правца који су им били намењени армијском заповешћу, храбри борци пожаревачког округа I позива, иду у бој у првој, а борци II позива, храбри синови Млаве и Хомоља, у другој борбеној линији. Овај поредак био је условљен уским простором између Карадака и Козјака, којом је армија морала проћи.
Четнички одред који је маршовао на челу пешадијске предходнице Дунавске дивизије I позива, хватајући и разоружавајући уз пут турску жандармерију по селима, скренуо је са једним водом VII пешадијског пука низ Пчињу, код места где је чело храбрих Пожаревљана почело да се пење уз висове, код Челопека, на њеној десној обали. У једној шуми код села Драгоманаца изненада је натрапао на једно одељење од 200 – 300 Арнаута, које се било упутило у супротном правцу. После крваве борбе прса у прса, у којој је погинуло неколико старих четника, а међу њима и добро познати борци Гапон, Видак и Николић из Жагубице, Турци се разбежаше, оставивши на бојишту, поред великог броја заробљеника и једног официра, а поред тога и двадесет мртвих војника.
За Дунавску дивизију, ка путу за Куманово, означена је само једна тачка! Нагоричане! Левокрилна Дунавска дивизија I позива имала је да изврши избор између положаја код Старог који је ближи и положаја код Младог Нагоричана, који је јако истакнут према Никуљанском Вису. Командант Дунавске дивизије изабрао је положај код Младог Нагоричана, који му се из тактичких разлога учинио подеснијим, у чему се донекле није преварио.