Устанци и ратови за ослобођење
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 335
пожаревачка и рамска бригада:
1. Стојан П. Пауновић
2. Јанко С. Микуљ
3. Миљко С. Микуљ
4. Степан Д. Јаношевић
5. Јеремија Ј. Илијић
6. Јован Р. Дулкан
7. Петар Ј. Корин
8. Иван М. Павловић – солдат
9. Марко Ј. Павловић
10. Илија Т. Симеоновић
11. Петар С. Симеоновић
12. Јанко Јов. Павловић
13. Павле П. Паркаћ – солдат
14. Јован П. Стојановић
15. Петар Ј. Пауновић
16. Радул Ђ. Додолан
17. Јован Р. Пауновић
18. Никола М. Парка - солдат
19. Страин Ј. Павловић
20. Алекса П. Илијић
21. Богдан П. Тодоровић
22. Лазар Ђ. Пауновић – солдат
23. Петар Ј. Марковић
24. Никола М. Белореп
25. Тодор Илијић – солдат
26. Петар С. Траиловић – солдат
Ослобођени војне обавезе:
1. Јован Пауновић
2. Здравко Микуљ
3. Страин Пауновић
4. Паун Д. Јаношевић
5. Панта Ј. Илијић
6. Јован Ј. Корин
7. Ђурђе Ј. Павловић
8. Димитрије П. Паркаћ
9. Голуб Т. Јовановић
10. Петар М. Белореп
11. Бранко С. Траиловић
Мобилизација српске војске за рат са Бугарима 1885. године.
Завршена 28. септембра 1885. године за борачке јединице 30. септембра 1885. године за неборачке јединице.
Место концентрације (мобилизације) Велико Градиште.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 346
Општина Витовничка - Срез Млавски
1. Радивоје Ј. Ђорђевић
2. Журж Пауновић
3. Паун Д. Јаношевић
4. Мијајло Ј. Илијић
5. Стеван Павловић
6. Сава Грујућ
7. Петар Н. Николић
8. Андреја Николић
9. Лепот Јанковић
10. Јордак Ј. Аврамовић
11. Паун В. Дамњановић
12. Јован В. Дамњановић
13. Паун Петровић
14. Новак Јанковић
15. Јован Новаковић
16. Јован Пауновић
17. Илија Ј. Дамјановић
18. Мартин Парка
19. Јован Ј. Павловић
20. Симеон Јовановић
21. Димитрије П. Илијић
22. Јован П. Тодоровић
23. Босиок Н. Арсенијевић
24. Јован Л. Ђорђевић
25. Лала Илијић
26. Марко Ј. Белореп
27. Димитрије М. Радуљ
28. Јон С. Страин
29. Петар Николић
30. Јован П. Белорет
31. Јован С. Јаковљевић
32. Павле Ј. Јаковљевић
Година старости 20 – 25 = 32.
Војни обавезници:
1. Аврам Тодоровић
2. Јован Павловић
3. Јован Пауновић
4. Јован А. Пауновић
5. Голуб П. Новаковић
6. Павле Микуљ
7. Илија Павловић
8. Паун Стефановић
9. Јанко Петровић
10. Јанко Корња
11. Јанко Н. Пауновић
12. Босиок Матејић
Година старости 25 – 30 = 12
1. Јован Павловић
2. Петар Ф. Јовановић
3. Јован Стефановић
4. Страин Траиловић
5. Нуцу Стефановић
6. Мијајло Пауновић
7. Јован Марковић
8. Ђорђе Пауновић
9. Јован Радивојевић
10. Радивоје Пауновић
11. Јован Павловић
Година старости 30 – 35 = 11
1. Мартин Павловић
2. Јован С. Павловић
3. Паун Илијић
4. Будимир Благојевић
5. Јован Ђ. Додолан
6. Паун Дамњановић
7. Паун Тодоровић
8. Адам Доделан
9. Никола Микуљ
10. Драгомир Микуљ
11. Петар Стојановић
Година старости 35 – 40 = 11
1. Страин Стефановић
2. Босиок Паркаћ
3. Јован Доделан
4. Јанко Илијић
5. Траја Јовановић
6. Јеремија Илијић
7. Јанко Павловић
8. Јован Тодоровић
9. Паун М. Илијић
Година старости 40 – 45 = 9
1. Јанко Додолан
2. Никола Јанковић
3. Рајко Дулкан
4. Јанош Корин
5. Симеон Микуљ
6. Петар Пауновић
7. Јован Ђорђевић
8. Мијајло Аврамовић
9. Паун Новаковић
10. Симеон Страин
11. Паун Белорет
12. Паун Јовановић
13. Јован Грујић
14. Траило Јаношевић
15. Јован Аврамовић
16. Василије Дамјановић
17. Новак Пауновић
18. Паун Милин
Година старости 45 – 50 = 18
Укупно срез Млавски 1.726 – 1.263 – 986
– 760 – 662 – 685 - = 6.082.
Коњички кап. I кл. Стојко Павловић
Пеш. кап. II кл. Антоније Павловић
Пеш. пор. Петроније Тешић
Н. А. Ф. Ф. К. М. – 2
Дс 2 – АЦ, Дс, 1862 – 399 – 472.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 327
Село Витовница – пешаци – 15, коњаника
пушака 10.
1. Јован Јаковљевић – пешак, има пушку
2. Страин Јаковљевић – пешак, има пушку
3. Петар Павловић – пешак, нема пушку
4. Јован Белореп – пешак, има пушку
5. Марко Арсенијевић – пешак, има пушку
6. Лазар Ђорђевић – пешак, има пушку
7. Јанко Дамјановић – пешак, има пушку
8. Новак Пауновић – пешак, има пушку
9. Јован Аврамовић – пешак, има пушку
10. Василија Дамњановић – пешак, има
пушку
11. Петар Паркаћ – пешак, има пушку
12. Јован Илић – пешак, нема пушку
13. Симеон Микуљевић – пешак, нема
пушку
14. Димитрије Јаношевић – пешак, нема
пушку
15. Стеван Николић – пешак, нема пушку,
повереник
Село Витовница пописаних пешака – 15;
пописаних пушака – 10; пописаних коњаника
– нема. АС – ЗМП – 2528
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 362
Начелник округа пожаревачког извештавајући министра унутрашњих дела за срез Хомољски прећутао је о броју учесника I и II устанка за срез Хомољски, јер уопште није ни ишао тамо.
( Да СРС – МУД – ПФ – VI – 1877)
Витовница
1. Марко Арсенијевић 1781 – умро 1869,
био и у I и у II устанку
2. Арсеније Степанов – сакат из Устанка
1733 – умро 1842. I и II
3. Стеван Николић 1793 – 1874 само II
Устанку
4. Јанко Дамњановић 1792 – 1883. само у
II Устанку
5. Ђорђе Додолан 1795 – 1887, само у II
Устанку
6. Петар Паркаћ 1795 – 1885, само у II
Устанку
7. Раду Додолан 1780 – 1856, само у II
Устанку
На основу нађених докумената из доба 1806 – 1876. године за Хомољски срез, Историјски Институт у Београду, Одељење за грађу о устанцима и бунама од 1806. до 1876. године начинио је списак свих учесника I и II устанка за Хомољски срез.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 346
По самој пропасти Првог устанка и времену које је настало, јер су се народ и многи виђенији људи Србије и млавског краја скривали по збеговима. Рађа се поново немирна одлука, да се поново диже буна и устанак. Милош Т. Обреновић, који је остао у земљи и који се лукаво подвукао Турцима, чека прави тренутак да поведе народ на још један Други српски устанак.
Милоша овај устанак затиче на месту команданта Рудничке Нахије. По угушивању у народу познате Хаџи – Проданове буне, Милош није смео да чека, јер се и њему претило. Он диже Други српски устанак на Цвети 1815. године, на збору у Такову, где га народ бира за свог вођу.
Млавска нахија тек се касније диже на устанак, јер је требало окупити оно мало способних и храбрих људи ради пружања достојног отпора завојевачу. У то време, у Пожаревцу је на престолу био мирни, разборити Тахир–ага.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 1132
Први српски устанак је подигнут као одговор српског народа на сечу српских кнезова 1804. године. Устанак је истовремено плануо у три српске нахије: Ваљевској, Пожаревачкој и Ћупријској. Карађорђе Петровић је послао писмену поруку Миленку Стојковићу, родом из Кличевца, Петру Теодоровићу Добрњцу из села Добрња, као и војводи Пауљу Матејићу, војводи из Доње Млаве, иначе родом из села Мелнице, коме је захвално потомство на крају XX века подигло у центру села велики споменик са његовом бистом, рад вајара Драгише Милошевића – Штаке.
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 343
Српска војска и држава, после пораза у Маричкој бици и Косовском боју, губи сјај и снагу своје моћи. Падом под отоманску империју већег пространства Србије, редом су поробљавани остали простори српске земље. Каснијим падом у руке Турака и града Смедерева, 1459. године, Србија полако улази у вишевековно ропство. Међутим, с обзиром да су Срби били и остали слободољубив народ, самосвојсн и немирног духа, нико се није могао помирити са новонасталим ситуацијом и већ на самом почетку ропства појавиле су прве ослободилачке идеје.
Турска власт односила се према српској раји на суров и понижавајући начин. Срби су били присиљавани да дају велики данак за турску војску у којој су постојали одреди војника регрутовани од деце српског порекла. На тај тежак јарам нису пристајали ни тадашњи житељи села Вителнице – или Витаонице.
Опширније: Устанци и ослободилачки ратови Србије и село Витовница у њима
- Детаљи
- Аутор: CH
- Надређена категорија: Витовница
- Категорија: Устанци и ратови за ослобођење
- Погодака: 333
На просторима данашње Србије, као и на терену садашње Македоније, пре доласка Словена и Срба, живела су друга племена Илири, а на истоку све до Црног мора и Цариграда Трачани, док су на западу од Далмације и преко Јадранског мора живели Римљани. Наш народ, пре доласка на ове просторе, најпре се населио око планине Карпати, почетком VI века. Словенски народ је дуго остао на првобитним областима, све до најезде азијатског народа, Хуна. Тада се словенски народ доста расуо по племенима и почео се расељавати, са Карпата, преко долине Тисе на Дунав, у данашњу војвођанску равницу. И од тада Срби отпочињу своје војевање за опстанак и одбрану свог народа. У каснијим временима када се српски род осамосталио и заузео велике територије, поред река, у пределима богатим рудом и са доста дивљачи, њега су почели нападати суседни народи, најпре Бугари, а затим и Грци. Тако отпочиње борба за опстанак Србије и целог народа, која траје и до данашњих дана.