О Витовници
На своју иницијативу ова вредна деца, средила су свој простор око Дома културе и игалишта у Витовници. Иако нема ни папирића баченог у овом простору, самоиницијативно су се организовали и покосили су траву и очистили прашину како би простор остао и даље уредан.
Уз надзор родитеља, КУД „Тадеј Витовнички“ и чланова Савета месне заједнице Витовница по завршетку посла, почашћена су заслужено.
Ни једном детету за време акције није пало на памет да узме телефон у руке, бар док се акција не заврши.
- Detalji
- Napisao: CH
- Nadređena kategorija: Витовница
- Kategorija: Устанци и ратови за ослобођење
- Pogodaka: 6
Директива Врховне Команде од 20. X 1912. за марш Прве Армије (у којој су сви војни обвезници пожаревачког краја) који је требало отпочети 21. октобра 1912. године, гласила је овако: „По добивеним вестима главнина турске војске, коју ћемо имати пред собом, концентрише се у околини Скопља, Овчег Поља и Велеса. Њена предња оделења на тој страни држе: Егри Паланку, Страцин и Рујан. Наређујем: да Прва Армија наступа у 6 часова ујутру правцем за Куманово, на линију Табановац – Четирци – Нагоричане, и тамо се задржи и чека даље наређење. По доласку упутити извиднице на линију Страцин – Кратово – Овче Поље – Скопље.” Дунавска дивизија, држећи се правца који су им били намењени армијском заповешћу, храбри борци пожаревачког округа I позива, иду у бој у првој, а борци II позива, храбри синови Млаве и Хомоља, у другој борбеној линији. Овај поредак био је условљен уским простором између Карадака и Козјака, којом је армија морала проћи.
Pročitaj više: Наступање Дунавске дивизије ка Куманову и долазак Пожаревљана пред Куманово и бој
- Detalji
- Napisao: CH
- Nadređena kategorija: Витовница
- Kategorija: Устанци и ратови за ослобођење
- Pogodaka: 4
Војни обвезници села Витовнице имали су ратни распоред у јединицама Дунавске дивизије у 9. пешадијском пуку I и II позива, 8. пешадијском пуку I и II позива и у 4 прекобројном пуку I и II позива Дунавске дивизије. Витовничани су се међу првима јавили у своју команду, за што су и похваљени.
Врховна команда Српске војске за рат са Турцима 1912. године имала је наредбу, како да се наоружају сви мобилисани војници, па тако су и Витовничани по прописима примили комплетну нову опрему и наоружање: ВОЈНИЦИ ПРВОГ ПОЗИВА, 21–30 година старости, комплетно нову опрему и наоружање.
ВОЈНИЦИ ДРУГОГ ПОЗИВА, – 31–37 година старости, пушке, муницију, шињеле и шајкаче.
ВОЈНИЦИ ТРЕЋЕГ ПОЗИВА, 38–44 године старости и ВОЈНИЦИ ПОСЛЕДЊЕ ОДБРАНЕ година старости, 18–20 и 45– 50 година старости, само пушке и муницију.
Одзив војника села Витовнице је био изнад свих очекивања.
Долазили су резервисти старији од 50 година, који су позвани, па и стално неспособни.
Pročitaj više: Витовничани у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912 – 1918. године.
- Detalji
- Napisao: CH
- Nadređena kategorija: Витовница
- Kategorija: Устанци и ратови за ослобођење
- Pogodaka: 7
Бугари су вршили жесток напад на целом Солунском фронту на Дунавске дивизије не би ли је повратили на почетне положаје. Међутим, када је битачна криза на фронту Дунавске дивизије била на врхунцу и када је изгледало да ће непријатељ продрети у Островску котлину, пристигла је главнина Вардарске дивизије. Главни напад је био на линији Кајмакчалан – Старков Гроб против српске Треће армије распоређене лучно на јужним падинама Кајмакчалана са Дунавском дивизијом на линији Малка Ниџе – Горничево Веви. Пошто је командант Треће армије вратио 9. пешадијски пук из резерве, у коме су били скоро све војници нашега краја, Дунавска дивизија је прешла у противнапад и „дунавци” су заузели к. 1500. Дунавци су у снажном нападу разбили бугарске снаге, заробили 32 топа и 50 кара и тако у крвавим тродневним оштрим блиским борбама, уз садејство са храбрим „дринцима”, избили на врх Кајмакчалана, одакле су наши војници први пут упутили погледе ка „Србији”, ка својим милим и драгим, ка својим кућама, а то је коштало 907 мртвих, 3270 рањених и 730 несталих.
Пад Кајмакчалана био је најтежи губитак за бугарске снаге.
- Detalji
- Napisao: CH
- Nadređena kategorija: Витовница
- Kategorija: Устанци и ратови за ослобођење
- Pogodaka: 4
На Видовдан 1914. године, у Сарајеву је убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд и жена му Софија. Над Европом су се надвили тамни облаци Првог светског рата. Аустро – Угарска је извршила анексију Босне и Херцеговине и правила планове за освајање Србије и Црне Горе. Српска влада је знала да ће Аустро – Угарска и Немачка напасти Србију, па је од 26. до 30. јуна 1914. године извршила мобилизацију целокупне српске војске. Поново су (као и пре две године) злокобно звонила звона, паљене прангије и на висовима око Витовнице ложене велике ватре, да би сви способни војници могли на време да се одазову мобилизацији.
За разлику од мобилизације у 1912. години, када су са мобилизацијских места враћени обавезници трећег позива и „претекли” обавезници другог позива, сада су мобилисани сви за оружје способни, војни обавезници сва три позива и последње одбране, око 400 000 војника. Витовница је остала без радне снаге, без најбоље радне стоке за обраду земље. Прва велика битка између српске и Аустро – Угарске војске, у којој су Витовничани учествовали, одиграла се половином августа 1914. године на планини Церу – у историји позната као Церска битка.
У долини Јадра српска Трећа армија (Штаб у Завлаци), у којој су били сви војници из Млаве и Хомоља и даље је водила успешне борбе на положајима код Јаребица и одбијала све нападе 13 корпуса.
- Detalji
- Napisao: CH
- Nadređena kategorija: Витовница
- Kategorija: Устанци и ратови за ослобођење
- Pogodaka: 7
“Драги моји Срби,
догодило се оно чему се никад нисам надао. Бугари, наша браћа по крви и вери, наши савезници, заратише на нас без објаве рата. Пролише крв своје браће својих савезника и нечовечно побише наше рањенике.
Расекоше мачем савезни уговор и уништише пријатељство и братство. И ево већ осам дана како се на Овчем Пољу, по Македонији и на старим границама наше отаџбине бије љута битка и лије братска крв. Згрануше се јуначка срца задрхташе сени палих Срба на Једрену!
Бугари заборавише српску и братску помоћ, заборавише проливену крв и пале јунаке на пољима Тракијским! Пружише Словенству и културном свету одвратни пример неблагодарности и грамжљивости. Небратски поступак бугарских нападача мене је дубоко потресао. Он је повредио моја искрена словенска осећања. Одговорност за овај злочин према Словенству и човечанству нека поднесе онај, који га је извршио. И зашто све то? За то, што неће да се братски, мирним путем, расправи спор о деоби! За то да нам отму неше тековине, нашу дедовину, земљу Немањићску, које залисте свежом крвљу и ослободисте и повратисте Српству. Сени наших палих витешких бораца у овом славном рату, позивају вас, Србе, и заклињу да их осветите. Од те напасти бранимо се заједнички ми и наши верни и јуначки савезници Грци; с нама бране српске земље наша храбра и витешка браћа, Црногорски Соколови. „Животни интереси Отаџбине нагнали су Мене, и ако тешка срца, да позовем Моју храбру војску, да се пожртвовањем и јунаштвом покаже достојна хероја славних победа на Куманову, Прилипу, Битољу и Једрену. Нека Мојим драгим војницима Бог и срећа јуначка у помоћ буду у овом жалосном, али нама наметнутом рату.”
- Detalji
- Napisao: CH
- Nadređena kategorija: Витовница
- Kategorija: Устанци и ратови за ослобођење
- Pogodaka: 4
Српско–турске ратове за ослобо-ђење јужних крајева Србије је, као командант, предводио кнез Милан Обреновић, касније краљ Србије.
Успешно ратовање српске војске и устаника, донело је ослобађање многих градова и вароши у Србији. Ослобођени су велики градови: Ниш, Пирот, Лесковац и Врање. Кнез Милан је често и лично ишао са устаницима кроз Србију.
Такав војнички став је охрабривао устанике и они су храбро крчили пут ка слободи, остављајући своје животе расуте на бојиштима широм Србије.
Као војни обвезници, који су по прописима тадашње војске мобилисани из Витовнице на дан 20. јуна 1876. године, њих 26 су узели учешћа у борбама.
Били су у Пожаревачкој и Рамској бригади. По подацима и архивској грађи, многo од ових војника за навек је оставило своје племените животе ван своје Витовнице, широм отаџбине Србије.
Из претходног текста се види списак имена учесника и жртава тих ратова. Све то уводи Србију у нове борбе и ратовања већ у наредном XX веку, у Српско – бугарски рат 1913. године, а пре тога у Први Балкански и Други Балкански рат са Турцима 1912. године.
Опустошена ратовањем, Србија се борила за своју слободу и опстанак на Балкану, на раскршћу свих ветрова рата, који дувају по Србији.
Извештаји о поменутим Балканским и турским ратовањима Србије следе у даљим прилозима.
- Detalji
- Napisao: CH
- Nadređena kategorija: Витовница
- Kategorija: Устанци и ратови за ослобођење
- Pogodaka: 5
Још у априлу 1876. године, у Београду је образован Ратни савет. Одређена је нова формација војске. Усвојен је овакав ратни план:
Главне снаге концентрисати код Алексинца, ради предузимања офанзиве ка Нишу, а помоћне снаге држати у дефанзиви на Дрини, код Зајечара и на правцима: Јавор - Сјеница и Рашка – Нови Пазар, с тим да се делом тих снага предузму локални напади код Сјенице, Новог Пазара и Видина.
Моравска војска (у којој су били и Витовничани) са 68.000 бораца била је прикупљена код Алексинца и Делиграда, са задатком да ослободи Ниш и продужи офанзиву ка Пироту, Белој Паланци и Софији. По завршетку концентрације и страте-гијског развоја војске, српски кнез Милан Обреновић 18/30 јуна 1876. године, са историјског Делиграда објавио рат Турској. Два дана доцније и црногорски књаз Никола Петровић је на Цетињу објавио своју ратну прокламацију да и Црна Гора ступа у рат против Турске. Двадесетог јуна (2. јула) српска војска отпочела је операције против Турске, продирући према југу и истоку и западу, прелазећи српско – турску границу. Почетак напада према Нишу и Топлици огласио је српски топ, који је испалио гранату из села Суповца, близу Алексинца. Започео је рат.
Potkategorije
Општи део Broj članaka: 11
Извори, литература, архива Broj članaka: 3
Трест Broj članaka: 1
Археолошка налазишта Broj članaka: 4
Устанци и ратови за ослобођење Broj članaka: 16
Новости Broj članaka: 1
Новости у Витовници